povratak na prvu stranu

ALTERNATOR

Popravka auto-alternatora u toku dana

Rezervni delovi za alternator

Da bi izbegli ove kvarove nas savet je da na svakih predjenih 60.000 do 80.000 kilometara, ili dve godine, posetite servis. Nasa adresa je Kozarceva 47, za detaljnije informacije pisite nam na  info@autoelektricar.rs ili nas mozete nazvati na telefone (011) 3475-349 i  (063) 213-904.

Za sve proizvodjace alnasera:
Bosch, Butec, Cav, Chrysler, Delco, Duclellier, Elmot, Femsa, Ford, Hitachi, Iskra, Lada, Leece Nevile, Lucas, Magneti Marelli, Magneton, Mando Melore, Mitshubishi, Motorola, Nikko, Nippondenso, Paris Rhone/Valeo, Sawafuji, Sev, Wapsa, Trucks/Coaches, Miscellaneous, Dynastarter, Universal…

Imamo u ponudi rezervne delove. Rezervni delovi za alternator nam omoguću da uradimo popravku alternatora istoga dana.

STA JE ALTERNATOR?

Danas se umesto dinamo masina na motornim vozilima skoro iskljucivo koriste alternatori, tj. generatori naizmenicne struje. Zbog izvanrednih svojstava oni nadmasuju dinamo masine i potpuno su ih istisnuli iz upotrebe. U odnosu na dinamo, alternatori su manji, laksi i bolje podnose rezim rada automobilskog motora. Osim toga, bolje snabdevaju vozilo elektricnom energijom i izdasnije pune akumulator. Ali, imaju i manjih nedostataka: ispravljacke diode su veoma osetljive. Tesko ih je prilagoditi uslovima rada motora sa unutrasnjim sagorevanjem gde ima povisene temperature, vlage i prljavstine. Zbog toga se diode veoma lako ostecuju i brzo sagorevaju i pri najmanjem kvaru na elektricnim instalacijama.

Prednosti alternatora su:

- Napajanje prijemnika i punjenje akumulatora i pri praznom hodu motora;
- Lako podnosi i vrlo velike brojeve obrtaja motora;
- Lako se odrzava i ima duzi vek trajanja;
- Nema kolektora (sa velikim varnicenjima), koji je najvise ogranicavo broj obrtaja dinama;
- Na regleru nema potrebe za relejom povratne struje;
- Ne zavisi od smera obrtaja (izuzev ventilatora za hladjenje);
- Omogucava koriscenje manjih akumulatora zbog efikasnijeg punjenja;
- Manjih je dimenzija i mase nego dinamo iste snage.

Konstrukcija alternatora

Osnovni delovi alternatora su: stator sa zlebovima u kome je smesten trofazni namotaj, rotor na cijoj su osovini magnetni polovi sa pobudnim namotajem i dva klizna prstena. Osovina se s obe strane oslanja na kuglicne lezajeve smestene u baznim poklopcima. Alternator ima sest glavnih dioda snage i tri pomocne manje diode za napajanje pobude. Naspram kliznih prstenova su male cetkice pomocu kojih se rotor napaja strujom. U sklopu cetkica, sa spoljne strane je i mali tranzitorski regler koji je preko alternatora povezan s akumulatorom i ostalim delovim elektricne instalacije.

Kontrola rada alternatora

Zbog sicilijumskih dioda kontrolna lampica alternatora se ne moze vezati tako jednostavno kao kod dinama. Ako bi se i ovde vezala na isti nacin, sijalica ne bi svetlela posto se strujno kolo lampice zatvara preko dioda i to u zaprecnom smeru. Prema tome, ona ne bi zasvetlela kada se okrene kontakt kljuc za paljenje.

Veza kontrolne lampice je izvedena ili preko releja ili preko pobudnih dioda. U prvom slucaju namotaj releja se napaja preko zvezdista namotaja statora. Kontrolna lampica je sa jedne strane vezana za kontakt-kljuc (klema 15), a sa druge strane za “mirni” kontakt releja i preko tog kontakta je u spoju sa masom. Kada se okrene kontakt-kljuc, a motor se jos ne pokrene sijalica svetli. Sa jedne strane je preko kontakt-kljuca dosla u vezu sa plus polom akumulatora, a sa druge strane, preko releja i mase, sa minus polom akumulatora. Posle pokretanja motora, alternator se pobudjuje i zahvaljujuci naponukoji se javlja izmedju zvezdista i mase, relej privlaci kotvu i prekida vezu sijalice sa masom. Tada se sijalica gasi, sto je znak da je alternator proradio i da daje struju. Ako se sijalica ne ugasi posle paljenja motora, ili se upali u toku voznje, s alternatorom, i prestaje da daje struju.

U drugom slucaju, kod veze preko pobudne diode, veza je jednostavna, i slicna onoj kod dinama. S jedne strane, preko kontakt-kljuca kontrolna lampica je vezana za plus pol akumulatora (B+), a sa druge strane za plus pol pobudnih dioda.

Kontrolna lampica se pali cim se okrene kontakt-kljuc ali bez pokretanja motora. Tada se strujno kolo zatvara od plus pola akumulatora pa preko kontakt-kljuca, kontrolne lampice, reglera i namotaja rotora do mase. Posle pokretanja motora alternator se pobudjuje i pocinje da daje struju. Ako je sve ispravno, sijalica se gasi posto je izjednacen napon izmedju prikljucaka (D+) i (B+), odnosno izmedju oba kraja lampice. Ako se lampica ne ugasi ni pri vecim obrtajima motora, to je znak da postoji smetnja ili u alternatoru ili u regleru.

Ilić Vladimir, Kozarčeva 47, 11000 Beograd, Srbija; tel: 011 3475 349, 063 201 209